МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Министар, Зоран Ђорђевић

Помоћник министра, Бојана Станић

 

 

 

Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије се на Нацрт Закона о штрајку изјашњава како следи:

 

У члану 8. став 1. реч ”место”потребно је брисати.

Ово из разлога што одредба о месту окупљања нема упоришта у упоредном праву, осим штрајка упозорења.

На ово је изричитао указао уважени професор Бранко Лубарда и представници МОР-а на саветовању поводом израде овог закона, на коме је истакнуто да се запослени не могу натерати да штрајкују у кругу предузећа. У упоредном праву се чак забрањује окупљање запослених у пословном простору послодавца, јер постоји озбиљна забринутост да се може нанети штета имовини послодавца, безбедности запослених који раде итд.

Судска пракса је у погледу овог критеријума неуједначена и колебљива.

У једној групи одлука су усвајани тужбени захтеви и поништена решења о престанку радног односа и у њима се наводи да напуштање места окупљања из круга послодавца представља протест због кога се не може добити отказ (Рев2 338/08).

У другом случају запослена је добила отказ због напуштања места окупљања (Рев2 579/10). Апелациони судови су у оба случаја усвојили тужбени захтев штрајкача.

Због свега наведеног, сматрамо да место окупљања не треба бити обавезно наведено у Одлуци о ступању у штрајк, већ само као могућност.

 

У члану 12. став 1. речи:” у здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ ” потребно је брисати.

Ово из разлога на које смо годинама уназад указивали, што није у складу са чланом 61. Устава који гласи:” Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором.Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.”

Дакле право на штрајк може бити ограничено законом, а не и потпуно забрањено како је то сада предложено.

Указујемо да реч: ”служба”није терминолошки прецизна и да се у сваком случају мора предефинисати.

Предложићемо Министарству здравља како би минимум процеса рада у здравственим установама који пружају хитну медицинску помоћ требало да гласи.

Мишљења смо да у Закону о штрајку, овакву забрану није потребно прописати за запослене у делатности здравства.

 

У члану 21. став 1. тачка 3) уместо речи:” ако учествује у штрајку чија је незаконитост утврђена одлуком суда;” треба да стоје речи:”ако се правноснажном одлуком суда утврди индивидуална одговорност запосленог који учествује у штрајку;”

Ово из разлога што је досадашња пракса Врховног касационог суда показала да се у случају учешћа запосленог у незаконитом штрајку, потенцира нужност индивидуализације одговорности.

На начин како је то предложено, за учешће у незаконитом штрајку, последице сносе сви запослени који су узели учешће, без обзира на одговорност, односно утврђује се објективна одговорност, не узимајући у обзир могућност стварне и правне заблуде запослених.

Овакво нормирање није ни у складу са упоредним правом, а надлежна тела МОР-а препоручују да се у случају отпуста радника због незаконитог штрајка мора одлучивати, не по аутоматизму, већ на појединачној основи (Конвенција МОР-а број 158).

Дакле, Препорука Комитета МОР-а је да се о последицама штрајка у погледу престанка радног односа има одлучивати на појединачној основи!

Због свега наведеног је у Више одлука Врховног касационог суда (Рев2 1492/06, Рев2 921/06, Рев 1289/15 итд.) подвучено начело индивидуализације одговорности ставом да је нужно разјаснити да ли су тужиоци(запослени учесници у штрајку) у току штрајка сваки појединачно својим радњама спречавали послодавца да располаже својим средствима, односно да учесник у штрајку који се понашао по правилима (мирно штрајковао) НЕ МОЖЕ СНОСИТИ ОДГОВОРНОСТ, НИТИ БИТИ ИЗЛОЖЕН САНКЦИЈИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ ДРУГИ УЧЕСНИК У ШТРАЈКАЧКОЈ СКУПИНИ ПОСТУПАО НЕЗАКОНИТО.

У члану 24. сте прецизном дефиницијом отклонили све досадашње сумње и опречне ставове судске праксе.

Исто морате учинити и у овом члану, без обзира на мишљење послодаваца, јер уколико желимо у ЕУ, морамо скратити трајање судских поступака, а не да о свему мора да решава ВКС, Уставни суд или суд у Стразбуру.

Идеална је прилика да исправите неправду према запосленима и дефинишите ову тачку на начин како је то предложено и тиме отклоните све сумње, а при том не умањујући интенцију законодавца о санкционисању незаконитог учешћа у штрајку.

 

У члану 22. став 1. након речи:” штрајку ” треба додати речи:”у смислу члана 21. овог закона”.

Ово у случају уколико се усвоји предлог Синдиката за члан 21.

 

У члану 36. став 1. тачка 3) брише се.

Ово из разлога што је санкција за спречавање послодавца да обавља делатност или запослених који не учествују у штрајку да раде отказ уговора о раду, као и накнада штете, па сматрамо да је у истој правној и чињеничној ситуацији вођење и прекршајног поступка несврсисходно, а према најновијем ставу Европског суда за људска права могућа је и примена начела NE BIS IN IDEM.

Запослени може бити вишеструко кажњен новчано у истој правној и чињеничној ситуацији нпр.(у парничном и прекршајном поступку).

 

Овом приликом желимо да истакнемо да је последња верзија Нацрта Закона о штрајку далеко боља него предходне, али да још увек има недостатака, које се надамо да ће бити исправљени на начин како смо предложили и да ће као таква ући у скупштинску процедуру.

 

Председник
др Зоран Савић

 

ПРЕУЗМИТЕ ДОКУМЕНТ