МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Министар, проф. др Даница Грујичић
Синдикату запослених у здравству и социјалној заштити Србије су се за помоћ обратили запослени који су упућени на специјализацију, из разлога што им се у појединим установама не исплаћују путни трошкови.
Више филијала Републичког фонда за здравствено осигурање је одбило захтеве здравствених установа за исплату путних трошкова специјализантима, уз образложење да запослени који је упућен на специјализацију нема ефективне сате рада, што не одговара чињеничном стању и у супротности је са законом и актуелном судском праксом.
Овакав став филијала РФЗО је незаконит и у супротности је са чланом 14. став 1. Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2023. годину („Сл. гласник РС“, бр. 143/2022), којим је прописано да се накнада трошкова за долазак и одлазак са рада, исплаћује за запослене који користе превоз.
Такође, овакав став РФЗО је у супротности са чланом 118. Закона о раду, чланом 102. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 96/2019 и 58/2020 – Анекс I) и Одлуком Уставног суда број IУо-61/2017(„Сл. гласник РС“, бр. 54/2018).
РФЗО може бити у праву само уколико закон или други акт третира специјализанте као незапослена лица.
Позитивни прописи и Уставни суд сматрају другачије.
Уставни суд недвосмислено констатује да је специјализација посебан вид стручног усавршавања који подразумева и рад са пацијентима на пружању здравствене заштите, будући да законом није другачије прописано.
РФЗО не поштује ни мишљење Комисије за праћење примене и давање аутентичних тумачења ПКУ број: 011-00-00161/2019-05 од 28. новембра 2019. године које је потписала помоћник министра здравља, а којим се јасно и недвосмислено указује да уколико су специјализанти запослени, тј. у радном односу, имају сва права прописана ПКУ-ом под истим условима као и остали запослени укључујући и право на накнаду трошкова превоза.
У већини установа, директори у складу са законом и подзаконским актима требују средства за ове намене, и специјализанти уживају сва права гарантована позитивним прописима.
Постоје несавесни појединци, који не исплаћују и не требују чак ни средства за исплату солидарне помоћи запосленима, иако им то налаже и наведени правилник и ПКУ.
Због свега изнетог, апелујемо да Министарство здравља изда обавезујуће упутство здравственим установама, у којем ће се јасно и недвосмислено констатовати да специјализанти који су у радном односу, уживају статус запослених са свим правима и обавезама и да су директори дужни да њихов статус у целости регулишу закљученим уговором о специјализацији, уз обавезну напомену да им се омогући и накнада трошкова превоза, накнада за одвојен живот у одређеним случајевима, зарада као и сви трошкови.
Овај уговор не може да садржи мања права од права прописаних позитивним прописима.
Отворени смо за разговор да ово питање решимо и кроз измене и допуне ПКУ за делатност здравства.
Предлоге имамо спремне.
Очекујемо Ваше хитно поступање.
Председник
др Зоран Савић
