На данашњи дан пре годину дана, Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију COVID-a 19.
Последња година увеćала је снаге и слабости наших друштава. У Европи је разоткрила крхкост система јавног здравства и укупан недостатак капацитета да одговори на такав шок. Трагедија је у томе што ово не изненађује.
Европски синдикати јавних служби протестовали су због недостатка особља, недовољног финансирања и неадекватних ресурса много пре избијања пандемије.
Није ни чудо што су када је ударио први талас, здравствени системи и домови за негу били потпуно преплављени.
Жалосно је размишљање о неолибералним политикама да је потребан пресудни тренутак као што је глобална пандемија да би се препознала потреба за добро финансираним јавним службама и радницима који их пружају.
Али последња година је као незаобилазну чињеницу показала мане приватизације и смањење буџета, и сада постоји широко схватање да нам је потребна ревалоризација јавног сектора.
Не можемо се вратити на политику штедње пре-пандемијског света – морамо је боље унапредити. То је порука милиона радника јавне службе широм Европе на овај дан прекретнице.
Примарни приоритет је јачање система јавног здравства и неге.
То захтева јавно финансирање и окончање пореских политика које фаворизују корпорације и богате. Владе овде морају да делују и на националном и на европском нивоу.
То дугујемо нашим здравственим радницима и неговатељима, од којих се многи лече од посттрауматског стреса.
Баш као што је непосредно пре избијања пандемије у здравственим и секторима неге у Европи било преко 100 штрајкова, синдикати из тих сектора и даље ће бити борбени у тражењу повећања плата, бољих услова рада, повећаног броја особља и услуга подршке.
Иако су здравство и социјална заштита на првом месту, друге јавне службе су такође биле на првим линијама током кризе. Од комуналног сектора, воде и енергије, преко служби социјалне заштитеи и служби за запошљавање, радници јавних служби су били од пресудног значаја за одржавање функционисања друштава и у решавању друштвено-економских последица мера закључавања.
Њихова улога постаćе пресуднија како се опорављамо од економске кризе.
Повеćана улагања су неопходна да би се загарантовала доступност и квалитет услуга и обезбедио приступ социјалној заштити, становању, води, енергији и образовању, као и финансирању градова и општина.
Јавни сектор такође има јединствену улогу у обнови отпорнијих друштава, од кружне економије, преко зелених транспортних система до чишćења јавне инфраструктуре.
За то би требало користити националне (i EU) фондове за опоравак и прилагођавање, уместо да упадају у уобичајене грешке приватизације и јавно-приватног партнерства.
Ова невиђена здравствена криза показује да ЕУ мора размотрити могуćност поновног преузимања одређених сектора који гарантују сигурност европских грађана, попут фармацеутских производа или производње LZO. Такође би требало да преиспита успостављање европских надлежности у здравству, изван надлежности држава чланица, како би се одговорило на пандемије, како у EU, тако и у треćим земљама.
Недостаци откривени током ове кризе подвлаче да се велики део фонда за опоравак ЕУ мора доделити улагању у јавне услуге, које представљају универзалне вредности на којима стоји EU. Као лидери европских синдиката јавних служби, бориćемо се са многим другима за једнакост на тржишту рада, боље услове рада и веćе јавне инвестиције. Заједно са све веćим покретом, залажемо се за пореску правду како бисмо осигурали да корпорације плаćају свој правичан удео да би преокренули растуćу неједнакост. Кључно је да у опоравку од, како је предвиђено, најгоре економске кризе, радници, заједнице и наша планета имају приоритет над добити неколицине.
Mette Nord
EPSU President
Jan Willem Goudriaan
EPSU General Secretary
