МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
Министар, Зоран Ђорђевић
Помоћник министра, Милош Јанковић
Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије се на Нацрт ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ изјашњава како следи:
У Закону је извршено селективно уподобљавање пре свега са Законом о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС“, бр. 113/2017), а исти није уподобљен ни са решењима која су предвиђена планираним изменама и допунама Закона о штрајку.
Решења која смо изборили вођењем социјалног дијалога и која су уграђена у Закон о запосленима у јавним службама, покушавају се овим законом поништити на штету запослених.
Годинама указујемо да је неопходно да се Законом о социјалној заштити уреди питање начина финансирања здравствених радника у социјалној заштити. Такво решење, у нацрту овог закона није предвиђено.
Захтевамо да се положај здравствених радника у социјалној заштити изједначи са положајем здравствених радника у здравственим установама, као и да се начин финансирања истих, јасно пропише Законом о социјалној заштити.
У закону није предвиђено ни професионално напредовање запослених, иако члан 16. Закона о запосленима у јавним службама прописује да запослени има право да професионално напредује у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.
Указујемо и на проблем који није решен, а то је да постоје установе социјалне заштите које имају више оснивача. То је довело до тога, да у оквиру исте установе, у појединим радним јединицама оснивач је Република Србија, а другим радним јединицама оснивач је локална самоуправа, па запослени код истог послодавца не уживају иста права по основу радног односа.
Захтевамо да Закон изричито пропише да установа социјалне заштите и све њене радне јединице, могу имати само једног оснивача.
Закон има и добрих решења по запослене, од којих бисмо издвојили решење да трошкове стручног усавршавања стручних радника и стручних сарадника сноси искључиво послодавац.
Наводимо и предлоге за измене и допуне закона:
У члану 9. предлаже се између осталог да се мења члан 22. став 3., односно да се бришу речи:” и располагати приходима, у складу са законом“. Став Синдиката је да став 3. остане непромењен.
После става 3., предлажемо да нови став 4. гласи:“ Установе социјалне заштите чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина, средства прибављена обављањем делатности из става 3. овог члана користе искључиво за унапређење услуга социјалне заштите, као и унапређења материјалног положаја запослених у складу са Законом о запосленима у јавним службама, а у најбољем интересу корисника”.
Ово из разлога што се предложеним решењем, урушава ионако тежак и веома неповољан радно-правни и материјални положај запослених. Плате су испод сваког нивоа.
Овакво решење је у супротности са чланом 126. став 1. Закона о запосленима у јавним службама којим је прописано да запосленом у високообразовној и научној установи и установи културе, односно другој установи која, поред средстава за плате која обезбеђује оснивач или која се обезбеђују из средстава доприноса за обавезно социјално осигурање, остварује и сопствене приходе у складу са законом, може да се увећава основна плата сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода. Дакле, неопходно извршити уподобљавање ових чланова.
Указујемо, да укидањем могућности да запослени добију стимулацију из сопствених прихода, запослени нису стимулисани да остану да раде у установама социјалне заштите, јер са постојећим платама запослени не могу да преживе месец. Питамо Вас, да ли бисте радили посао неговатеља/неговатељице за 25.000 динара, опслужујући притом далеко већи број корисника, од оног који су прописани подзаконским актима? Млади дођу, виде тежину посла и ”висину” плате и одлазе. У таквим условима, неће нико више да ради.
Просек година запослених у социјалној заштити је преко 50. Без обзира на став Министарства финансија по питању сопствених прихода установа (који нам је познат и по нашем мишењу апсолутно погрешан, јер овакво решење не утиче на буџет, а стимулише запослене да боље раде и да за такав рад буду награђени), о овом питању ВИ ОДЛУЧУЈЕТЕ. НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДАЉЕ УРУШАВАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ.
У члану 16. предлаже да се у члану 51. у ставу 1. речи: „здравствена заштита“ замењују речима: „приступ здравственој заштити“.
Дато образложење оваквог решења у закону је штуро и изазива бојазан код запослених.
Реч приступ се може различито тумачити, па предлажемо да се члан преформулише.
Члан 147. Закона о социјалној заштити је неопходно уподобити са планираним решењем у Закону о штрајку.
Минимум процеса рада, односно врста и обим обављања послова утврђује се колективним уговором при чему се полази од природе и врсте делатности, степена угрожености живота, личне безбедности и здравља становништва и других околности значајних за остваривање потреба становништва, ако законом није другачије прописано.
Ако минимум процеса рада није утврђен на наведени начин из предходног става, послодавац и синдикат, односно већина запослених, споразумно утврђују минимум процеса рада у року од 15 дана од подношења предлога једне стране.
Уколико синдикат, односно већина запослених и послодавац не постигну споразум на начин и у року из става 2., дужни су да одмах покрену поступак мирног решавања спора пред Агенцијом, ради постизања споразума о утврђивању минимума процеса рада.
Ако се минимум процеса рада не утврди на предложени начин, утврђује се одлуком арбитражног већа у складу законом.
Са изнетог, очекујемо да ћете уважити добронамерне сугестије и мишљење Синдиката.
Председник
др Зоран Савић